Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta
Prema predanju, bogorodica je živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, a nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovo je dan Uspenja Presvete Bogorodice ili Međudnevnica, kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
U nekim krajevima kažu da je najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti u periodu između dve Gospojine – Velike i Male. Tada se po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.Prazniku prethodi dvonedeljni post, a 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
Viseći na krstu u mukama, On se seti Majke Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj – Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke. Kada je zbrinuo svoju majku.Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću – Poštuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. izdahnuo je.
Zabrane
Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene.
Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često išla na Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se i ona nastanila i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji.
Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i objavio joj, da će kroz tri dana biti upokojena.Kad je bila starija, često se molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta.
Apostoli uzeše kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše ga u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane.
Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke.S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove.
Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.Jevresjki sveštenik, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času anđeo božji odseče mu obe ruke.
Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Bogorodice.Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici.
Te večeri ona se javi apostolima – mnoštvom anđela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek.Ali, kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu.
