Mala Gospojina je crkveni i narodni praznik kojim se slavi rođenje Bogorodice Marije, a obeležava je 21. septembra.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.Sutrašnji dan se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih – crvenim slovom.
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji bi trebalo da pohode svetinje.
Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
