Danas slavimo jednu od najmasovnijih krsnih slava u srpskom narodu, Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan Krstitelj
Dan tokom kog se slavi čovek koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan protiče osim u okupljanju porodicu i u brojnim običajima u sponi sa određenim vreovanjima.
Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge i drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.
Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom.Za Jovanjdan ne postoje posebni običaji osim, uz rezanja kolača i osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, pranja ikone.
Jedan obred bio je naročito popularan među starim i bolesnim ljudima, koji su želeli da saznaju da li će dočekati sledeći Jovanjdan.
Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.U ponoć između Bogojavljenja i Jovanjdana odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.
Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok.
