Reditelj Radoš Bajić koji ne može da sakrije tugu i bes zbog smrti mladog medicinskog tehničara Marka Bjelice (41) iz KBC “Bežanijska kosa” koji je preminuo od korona virusa.”Ovo je moj dug dobroti.Morao sam da napišem nešto. O njemu, o toj nevinoj mladosti… o strahoti… …”
On je tim povodom napisao tekst, svoju ispovest, koji prenosimo u celost:
Bila je to momčina, za glavu viša od mene, sa ramenima na kojima bi mu pozavidio Džoni Vajsmiler, u punoj anticovid opremi i skafanderu preko lica ispod kojeg su se mogle razaznati samo njegove blage oči.
” Konfuzan, zbunjen i zatečen vešću da nakon pregleda, rendgenskog snimka pluća i laboratorijskih analiza moram odmah da legnem u bolnicu .Ne brinite gospodine Bajiću, na pravom ste mestu. Naši lekari su vrhunski stručnjaci za Koronu.– u muvingu medicinskog osoblja i lekara koji su bili oko mene, jedva sam razaznao ko mi upućuje ove ohrabrujuće reči.
Bio je to Marko Bjelica, medicinski tehničar i šef održavanja KBC „Bežanijska kosa“. Jednog dana, na vratima moje sobe pojavio se sa lepo upakovanim zamotuljkom u kojem je bila plastična kutija:Narednih dana redovno me je obilazio. Raspitivao se za moje zdravlje i hrabrio me.
„Doneo sam dve i za vas gospodine Bajiću, sa prirodnim džemom su, od dunja.Moja majka leži na spratu ispod, pa sam joj doneo palačinke. “.
Toliko pažnje i dobrote…Bio sam zblanut i fasciniran u isto vreme.
Da bi se četiri dana pred moj izlazak iz bolnice, onako stasit i ogroman pojavio na vratima moje sobe.Onda ga par dana nije bilo. Ali sada bez medicinskog skafandera, već u majci, trenerci i sa običnom maskom preko lica?
– Ja sam u drugoj sobi pored vaše.Gospodine Bajiću, sad smo komšije…
*Marko Bjelica, Foto: Privatna arhiva
Bio sam zbunjen, ne poznajem čoveka?
– Podseti me molim te?U kojoj drugoj sobi? Ko si ti, ja te ne prepoznajem?
– I mene je podkačilo, juče sam dobio temperaturu 39…Pa, ja sam. Marko Bjelica.
Tri dana posle – ja sam izašao iz bolnice.I tu priča kreće prema strašnom tragičnom kraju.
To već nije bio onaj čovek, oronuo, sa crnim kolutovima oko očiju, izgoreo od temperature koja ga danima i noćima mlavila…Svratio sam u njegovu sobu da ga pozdravim.
– Izdrži..Ne daj se Marko, biće dobro.
– Videćemo se na kafi kad izađem…Hoću gospodine Bajiću, izdržaću.
I tu je kraj.
? Vest da je već na respiratoru me je strašno uznemirila. Tri dana kasnije diskretno sam se raspitao – kako je Marko
Vidim ga na vratima svoje sobe, sa kesom i palačinkama koje mi je doneo. Molio sam se Bogu za njega.Od tog dana Marko mi ne izlazi iz glave Svaki dan. Do pre sat vremena.
Marko Bjelica, zdrav kao dren, prav kao strela, nije izdržao.Kada me je kao maljem dotukla vest na Blicovom sajtu –
Da je prokleti virus u svoju zastrašujuću knjigu smrti upisao i njega koji je jedva da je dogurano do četrdesete.
Reditelj Radoš Bajić lečio se sredinom decembra od korona virusa u KBC “Bažanijska kosa”, u kojoj je mladni tehničar radio i preminuo.
Više ne postoji ni jedna reč. Samo zastrašujuća tišina.Strašno. Samo muk. I užasna nepravda. …”
