Motor je, kako i sam kaže, njegova velika strast. Koristi svaku priliku da što više vremena provede na svom dvotočkašu. Tako da leti i ne postoji auto za njega. Ovaj put je isplanirao do detalja, Koliko je to bilo moguće. Znao je tačno gde svako veče treba da stigne i šta sve preko dana da poseti. Ali, to je lakše reći nego učiniti.

“Verovatno bih i ove godine vozio neku destinaciju sa izlazom na more, ali zbog situacije koja je takva kakva jeste, putovao sam kroz Srbiju. I verujte, u jednom trenutku došao sam ‘do kraja sveta’, i dalje mi nije jasno kako ljudi žive u nekim mestima u Srbiji”, kaže Aleksandar Jovanović, koji je odlučio da krene na petodnevno putešestvije kroz našu zemlju i to – motorom.

Krenuo je iz Beograda u pravcu Guče, gde živi njegov prijatelj sa kojim je sve to isplanirao. Na putovanje su krenuli 14. avgusta oko šest ujutru. Uputili su se prema Sjeninici, sjeničkom jezeru i meandrima Uvca. Čim je stigao, utisci su podeljeni, uglavnom zbog nebezbednog puta koji vodi do ovog bisera srpskog turizma.

Kvarova na sreću nije bilo, vremenskih neprilika takođe. Putevi Srbije su blago rečeno horor. O bezbednosti je suvišno pričati. Opasnosti ima na svakom ćošku, neobeleženih radova, udarnih rumpi, pesak i šljunak na magistralnim putevima gde se ukrštaju sa seoskim, zemlja izneta na puteve od strane poljoprovrednih mašina… Ali to je samo deo jedne velike slagalice.”

 

” Prelepo jezero, čisto, bez smeća i sa puno ribolovaca. Posle slikanja i kratkog predaha nastavljamo put ka Uvcu koji je u katastrofalnom stanju, predivđen za terenska vozila, bez znakova – a ima između 6-8 km.Meštani prolaze i pozdravljaju nas, jako prijatan narod. Odatle nastavljamo put sjeničkog jezera.”

Posle još par lokacija odmorili su u selu Brzeće i sledećeg dana nastavili putovanje. Aleksandar je na ovoj deonici izdvojio vodopad Jelovarnik koji se nalazi u podnožju Kopaonika.Prošli su kroz Sjenicu i Novi Pazar koji su s druge strane prilično čisti i uređeni, prema njegovim rečima. Usput su svratili i do manastira Sopoćani. Posetli su i zidine nekadašnjeg grada Rasa, od koga nažalost nije ostalo mnogo.

JelovarnikFOTO: PRIVATNA ARIHVA / RAS SRBIJA
Jelovarnik

“Ovom mestu prilazi se asfaltom u ne baš dobrom stanju. Ulaz se plaća 300 dinara i ima 800 metara velikog uspona i stotine stepenika do samog vidikovca, jako zahtevno fizički, barem meni.Sledeći dan upućujemo se ka Kruševcu preko Brusa i Aleksandrovca, ali pre toga doručak nadomak Brusa, ljubazno osoblje i cene što bi se reklo ‘momačke’. Kada smo stigli u Kruševac, posetili smo ostatke tvrđave i crkvu Lazaricu, a onda sve do Kuršumlije i Đavolje Varoši.

Đavolja varošFOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA
Đavolja varoš

“Krećemo tim šumskim putevima koji su okej nekih 10 kilometara. Ali muci nikad kraja, iz šume se pojavljuje čopor za koji smo mislili da su psi. Kasnije smo saznali da su to bili šakali, jedva smo živu glavu izvukli. Dolazimo do mesta Gornji Gajtan. E, to je za mene kraj sveta, kako tu ljudi žive nije mi jasno. Napokon stižemo u Leskovac uz konstantno padanje kiše. Svraćamo u jedan restoran koji je jedina svetla tačka tog dana, hrana savršena, muzika uživo i cene više nego korektne”, priča mladi Jovanović.

Tada počinju muke. Aleksandar je planirao da prespava na Vlasinskom jezeru. Ljudi koji prodaju suvenire rekli su im da preko planine Radanj ima jedan ne tako dobar put koji će im uštedeti vreme i skratiti deonicu za 100 kilometara. Njegov prijatelj i on prihvataju izazov iz koga su jedva izvukli živu glavu!

Po onome kako je objašnjavao, čini mi se da nikad goru kampersku noć nije imao. Ali raspoloženje su popravili Ćele kula i tvrđava u Nišu.Prespavali su na jezeru a sutradan krenuli dalje kada je napokon stala kiša i gume počele da se lepe za asfalt.

Ćele kulaFOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA
Ćele kula

Iako je prilaz bio jednak Tantalovim mukama, Rosomački lonci su odmor za dušu i telo, a mukotrpni dolazak vredi svakog pogleda i slapa u ovom mini kanjonu.

Prilaz od nekih kilometar puta je užasan a snimak koji mi je Aleksandar poslao govori više nego bilo šta napisano. Uostalom, pogledajte kako je morao da dođe do ove lokacije.Iz Niša krenuli su put Beograda, ali tu je posećeno još nekoliko lokacija kao što su vodopad Tupavica i Rosomačke lonce.

 

Rosomački lonciFOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA
Rosomački lonci

Ipak, stao je u Zaječaru i posetio Gamzigrad u kome je pohvalio vodiča i cenu posete – od 400 dinara.Aleksandar je četvrtog dana obišao ogroman istočni deo Srbije, prošao je Knjaževac a onda i Sokobanju koja je puna turista pa nije želeo previše da se zadržava.

Gamzigrad
Gamzigrad

Vozili su satima do Kladova na obali Dunava. Prizor predivan, međutim…

“Tu nailazimo na dosta kampera, svraćamo na jednu plažu gde se ništa ne plaća, u blizini je restoran. Smeštamo se tu i noć provodimo pored reke. E, to je bio odmor. Mnogo kafića i restorana a ne baš mnogo ljudi, jer su im cene preterano visoke… Nastavljamo pored Dunava i Đerdapa, tačnije Tekije. ”

OdmorFOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA
Odmor

Impozantan broj destinacija za petodnevno putovanje koje je za Aleksandra bilo puno izazova, ali najveći utisak ostavila je činjenica da bi sve bilo daleko lakše kada bi putevi u Srbiji bili pristupačniji, a turističke lokacije imale kakav takav marketing. Poslednji dan. Obišli su Lepenski vir, Srebrno jezero, Belu Crkvu, Kovin, Pančevo i završili  put u glavnom gradu.

Aleksandar sa prijateljemFOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA
Aleksandar sa prijateljem

“Svest vozača u našoj zemlji je jedna velika sramota, jer se vode politikom da motociklisti samo jure i ne razmišljaju o posledicama. Vozač motora više vodi računa kako drugi voze, jer to je jedini način da preživiš. Sve u svemu Srbija je za motocikliste jako, jako nisko na lestvici bezbednosti”, rekao je Aleksandar, kome je petodnevno putovanje pokazalo mentalitet i naš odnos prema drugima iz neke drugačije perspektive.

“Najveći utisak na mene su ostavile prirodne lepote naše zemlje kojih ima pregršt. Nažalost, nisu iskorišćene uopšte u svrhe turizma, loši su putevi, loš marketing i loši putokazi. Ono čime sam prijatno iznenađen je ljubaznost meštana po svim tim selima, koji u čudu posmatraju gde svi ti ljudi idu i šta im je to zaniljivo da vide u njihovom mirnom mestu. Situacija je bila takva da sam se odlučio za putovanje Srbijom i nisam se pokajao jer zaista ima šta da se vidi”, zaključio je Aleksandar i dodao nekoliko rečenica kako bi digao svest svih vozača u Srbiji.